Moj neobičan san
Ovih dana mi je baš bilo dosadno. Nisam imala ideju čime bih se zabavila pa sam legla u krevet.
Bio je sunčan dan. Uzela sam bicikl da se provozam. U ulici sam primetila neobičnu devojčicu. Sedela je na pragu kuće i pričala je nešto majmunu. Zastala sam da vidim taj neobičan prizor, jer morate priznati, da se majmun ne viđa svaki dan. Imala je riđu i rasčupanu kosu kao da je žurila
negde pa se nije stigla počešljati. Haljina joj je bila sašivena od starih šarenih krpa. Na nogama je imala dve različite čarape. Lice joj je bilo sve u pegama. Toliko mi je bila neobična da mi se i dopadao njen stil. Pogledi su nam se sreli i pakazala mi je rukom da sednem pored nje. Na travnjaku ispod drveta bio je vazan konj. Pitala sam je odakle dolazi i odgovorila mi je da nema mesto boravka i od kad zna za sebe putuje svetom. Rekla mi je da govori sve jezike sveta pa joj komunikacija sa ljudima nije problem. Pričala mi je o svojim avanturama i kako je prolazila kroz džunglu i borila se sa raznim zverima a majmun koji putuje sada sa njom joj je tamo spasio život. U tom trenutku sam htela da joj kažem da nije lepo lagati ali sam shvatila da je ona samo jako maštovita. Kada sam to pomislila osetila sam
tup udarac po glavi. Otvorila sam oči i ugledala svog mlađeg brata koji drži loptu u ruci.Udarac lopte me je probudio i shvatila sam da je to bio samo san.
Svi smo mi pomalo Pipi Duga Čarapa.
Maša Nedeljković 4.a
Јесен у мом граду
Јесен је стигла у мој град. Допутовала је на последњим зрацима врелог сунца. Поздравила је своју сестру лето и послала је на југ са птицама селицама.
Својим бојама је обојала лишће у различите боје. Ветра је замолила да га нежно скине са дрвећа. Деца, када су се пробудила, одмах су дотрчала до прозора нестрпљива да виде да ли је јесен стигла. Прво што су видели је
лишће које полако опада са дрвећа. Дрвеће није имало више снаге да држи лишће. Када су деца изашла из својих кућа, играла су се са јесењим ветром који је носио шарено лишће. Сиви облаци у себи носе много кише. Јесен воли када пада киша. Радују се шарени дечији кишобрани и кабанице. Јесен воли када деца скакућу по барицама. Сунце постаје све уморније и тужније. Дани постају све краћи и краћи и све је мање времена за игру. Животиње се спремају за дугу и хладну зиму.
Када сва природа утихне и животиње се припреме за зимски сан јесен преда круну и зима постаје Снежна краљица.
Сара Бабић 4.a
Јесен у мом крају
Након врелог лета брзо нам је стигла јесен. Нема више лепих и врелих дана. Сада су ти дани замењени хладним јесењим данима. Јутра и ноћи су далеко хладније него пре.
Пробудило ме кукурикање комшијског петла. Погледала сам кроз прозор и уместо лепог и сунчаног дана изненадио ме магловит и хладан дан. Траву је
прекрила гомила разнобојног лишћа. Преко пута је стајала комшиница, бака у годинама,која је уместо мајце кратких рукава сада носила јесењу јакну и мараму око врата. Деца из мог краја су скупљала лишће и радосна скакутала по њему. Док сам гледала у децу, пожелела сам и ја да осетим те јесење чаролије. Пожурила сам напоље, узела пса на поводац и кренула у шетњу кроз прелепу жуту шуму.
Јесен у мом крају је боља од других зато што се код мене више не пију хладни сокови, већ топли чајеви који ће да ме утопљавају до следећег лета.
Петра Миланковић 4.а
MUDRICE 