Божић
Светлост која опија из дана у дан сваку душу чврсте наде је данас у мом оку оставила посебан траг. Тај траг ме је опекао толико јако да сам истог трена искочила из сна у облаке.
Шта ли то небеса доводе на Земљу? Данас доносе мир испуњен светлошћу најдубљих нијанси које би усрећиле и најтужније. Тај процветали мир нам са небеса шаље учитељ. Пођендан му је а сви на поклон добијамо ослобођење од мрака и подстицај да сликамо боља дела упечатљивијим бојама. Обновила сам свој цемент душе слушајући цветање тишине. Осеђај је као да се рађам поново у свету чвршће радости са надом већом него тај свет; то се зове вера. Мердевине којима се крећем ка том свету нису уопште климаве и офарбане су свежом белом бојом попут мојих мисли тог дана.
Волим тај дан јер током њега је одузето свима гледање у материјалну тачку, а свачије очи уперене, мисли усресређене на говорење свеће коју држи наш учитењ; најлепши поклон за душу.
Андреа Ципо 7.ц
MUDRICE 