Zaljubljene rukavice


Zaljubljene  rukavice

 

U izlogu jedne prodavnice, nalazile su se lepe plave rukavice. U toj prodavnici se ubrzo pojavila jedna gospođa.

– O kako su lepe ove plave rukavice!    rekla je ona,

– Uzeću ih za svoju kćer.

Gospođa uze rukavice i odnese ih kući.

Njoj je bilo hladno ,pa je rukavice navukla na ruke, ali pažljivo zato što je htela da ih sačuva za svoju kčer.Ćerka se obradovala novim rukavicama, stavila ih je u orman. Ujutro kada je devojčica pošla u školu, slučajno ih je ispustila. Jedan dečak ih je ugledao i odlučio poneti svojoj kući.Kada je dečak došao kuci stavio ih je u orman i tu su rukavice počele razgovor…

– Zdravo, ja sam Nika,rece jedna rukavica,

– A ja sam Nenad,rece druga rukavica.

Kada su se predstavili, počeli su da vode razgovor o tome kako su dospeli ovde. Dopali su se jedno drugom, pošto im se prispavalo, odlučili su da pođu na spavanje. Dok su spavali dve mišice su ih odnele u dve razlicite rupe. Iskoristile su ih za krevet, slučajno su ih rascepale, pa su Nenad i Nika bili na samrti.

Dok su ih miševi kidali i vadili konce za krevet Nenad i Nika su razmšljali jedno o drugom.

– Šteta što nije moglo duže da traje.

Pomislili su, i polako su sklapali oči i tako dok nisu umrli. Možda se sada oni tamo gore igraju? Niko ne zna.

Jovana Vesković, 3.b

 

Zaljubljene rukavice

Bile jednom dve rukavice. Jedna se zvala Milica, a druga Milan. Bile su jako slične. Ličile su jedna na drugu kao da gledaju svoj odraz u ogledalu. Bile su momak i devojka. Od kako su se isplele stalno su išle jedna uz drugu. Živele su na gornjoj polici jednog ormana. Dugo nisu videle svetlost dana. Želele su da jednog dana napuste orman i vide šta se dešava napolju.

Jednog hladnog zimskog dana otvorila su se vrata ormana i zabljesnulo ih je svetlo .Na trenutak su se uplašile, ali su se ponadale da je konačno došao dan da napuste orman. Tako je i bilo. Nežne ručice jedne devojčice su uzele rukavice i obukle ih. Izašle su napolje i konačno videle svet.

Napolju je bilo sve prekrivenim belim snegom .Milica i Milan su bili veoma srećni zato što su izašli napolje, ali su bili tužni zato što nisu zajedno. Jedva su čekali veče da bi bili zajedno. Svaki dan su izlazili iz ormana, a uveče se vraćali na policu i prepričavali ko je šta radio, video. Posle nekog vremena sneg se otopio i bilo je sve toplije.

Jednog dana devojčici nisu bile potrebne rukavice i vratila ih je na policu i rekla:,,Vidimo se dogodine”. Milica i Milan su bili srećni, zato što će biti opet zajedno i još dugo su prepričavali zimske događaje.

 autor-Marko Crnković 3.

 

                     ZALJUBLJENE  RUKAVICE

Bila jednom jedna devojčica  po imenu Maja. Živela je u velikom gradu. Svaki zimski raspust je provodila kod bake i dede na planini. Njihova kuća je bila okružena snežnim brdima i planinama. Oblačila je tople rukavice za igru u snegu. Ona nije znala da su to bile pomalo neobične rukavice. One su bile zaljubljene i pričale su među sobom. Zvale su se Lola i Lale. Uživale su u igri sa Majom. Došao je dan kada je Maja polazila kući. U žurbi kod pakovanja ostavila je jednu rukavicu(Laleta)  kod bake. Njena rukavica Lola je bila jako tužna i usamljena. Isto to je osetio i Lale.

Njihovoj sreći nije bilo kraja kad je baka došla i donela Maji ostavljenu rukavicu.

Bošnjak  Jovana ,3.a

 

Zaljubljene cipele                                   

…Tako su Nikola i Tina, koji više ništa nisu očekivali od života,otputovali na divan svadbeni put.Putujući tako rekom videli su razne biljke i životinje na obalama.Uživajuci  u pustolovini iz reke su uplovili u okean.Tamo su sreli kita Toma koji im je rekao da ne idu dalje jer su tamo ajkule.Cipele su primetile jedno malo ostrvo sa palmama.Doplovili su bliže i iskrcali se na obalu.To je bilo ostrvo Napuštenih cipela.Na ostrvu su živele dve sestre japanke,porodica kroksica i čizma Lusi.Počeli su da se druže i bili su najbolji drugari.Tako su Nikola i Tina srećno živeli.

Elena Mrkobrada      3.a

 

Zaljubljene cipele

…Oni su plovili rekom zavezani jedno za drugo. Tokom plovidbe pričali su o tome gde će ih reka odvesti. Gledali su lepe gradove kroz koje su prolazili i divili se njima. Cipele su se nasukale na obalu i videle da su u nepoznatom gradu. Videla ih je jedna devojčica čiji je tata bio obućar. Uzela ih je i odnela kući. Kad ih je tata video, divio se starim cipelama. Popravio ih je, očistio i zavezao jednu za drugu.

Okačio ih je u svojoj radnji, i tako su ostale zajedno, srećne, služeći kao ukras jednoj obućarskoj radnji.

Dušica Marušić, 3.a

“…Tako su Nikola i Tina, koji nisu više ništa očekivali od života, otputovali na divan svadbeni put”.
Plovili su danima zagrljeni na dasci. Rečni talasi nežno su ih ljuljali i nosili put mora. Presretni što su zajedno, Nikola i Tina su se gledali i maštali o moru. Nakon nekoliko dana, ugledali su plavetnilo mora. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Zamišljali su kako lenčare na plaži dok ih vrelo sunce greje. Biće ovo predivan svadbeni put i leto!
Daska sa parom prosto poskoči kada uploviše u morske vode. I Nikola i Tina i njihov splav –  daska radovali su se ovom putu.
Ubrzo zaduva vetar, podigoše se talasi, oluja se opasno približi i naš par uplašen, držeći se pertlama, uhvati strašna panika i strah. Oluja je besnila, talasi su bili strašni i grubi. Tina je počela plakati, a Nikola nije znao da je uteši.
Kada su pomislili da će se razbiti o stenu, oprostiše se uz poljubac, sretni što su imali jedno drugo. Ali, gle čuda… Oluja se naglo stiša, i oni u čudu shvatiše da su preživeli. Zahvalnost Nikole i Tine što su doživeli veliku i jaku ljubav spasila ih je od tuge i razdvajanja.
I da… stigli su na onu plažu, i čini mi se da se još uvek sunčaju i leškare. Naravno, zagrljeni i zauvek zaljubljeni.

Oglasi
Objavljeno u Literarni radovi, Uncategorized | Ostavi komentar

Moja mama

Moja mama

Kad se beba rodi najviše joj se obraduje mama. Mamino lice je toliko milo da ga beba prvo zapamti, ne može ga zaboraviti.

Moja mama se zove Olga. Ona ima smeđu kosu. U njenim plavim očima se svi izgube jer su toliko lepe. Moja mama se oblači sportski jer voli da joj bude udobno ali kada treba oblači  se  kao   prava dama.  Pomaže  mi  oko  domaćeg  zadatka  i objasni  mi  sve što ne  razumem. Naučila me je da budem poštena, da ne lažem i da ne trpim nepravdu. Mene mama sluša i kad brbljam. U srce moje mame svako stane. Ona voli  životinje, gde god da krene nosi sa sobom granule. Kada vidi napuštenog psa nahrani ga. Moja mama je humana. Često mene i tatu natera da odnesemo potrepštine ljudima u nevolji. Uvek kad sam tužna uteši me pravim rečima.

Svaka mama je dobra ali moja mama je najbolja. Volim je najviše,  najviše na svetu. Želela bih da budem kao ona.

Marija Damjanović Čokić  3a

 

Moja mama

Moja mama je nesto najlepše u mom životu. Ona ima smeđu kosu i smeđe oci.Visoka je i lepa. Voli da ispuni svaku moju zelju. Kada sam tužan ili bolestan, svojom ljubavlju i slatkim rečima izleči svaku moju tugu i bolest. Njene lepe reči prodiru duboko u moje telo sve do srca. Krhka je i osetljiva zato pazim da je ne uvredim. Ona je jedno divno bice. Volim da joj priredim iznenadjenje kada joj je rođendan ili Dan žena. Njen pogled me uvek usreći. Ruke su joj meke i nežne dok miluju moju kosu. Osećam svu njenu toplinu koju prenosi do moga srca. Samo je jedna majka koja se neizmerno voli i ceni. Zato joj hvala.

Dejan Vraćarić

 

Moja mama

Moja mama se zove Sanja. Ona ima smedju kosu, zelene oci, srednjeg je rasta i uvek je u zurbi. Pricljiva je i voli da se sali. Nervira je lenjost, nered i oduglovacenja. Voli lepo i moderno da se oblaci. Raduje se knjigama, cokoladama, prolecu. Najvise, mama se raduje sestri i meni i nasim uspesima.

Po zanimanju je advokat. Kada zavrsi sa svojim poslom, ona uredjuje nas dom. Kuva jela koja sestra i ja volimo. Iznenadjuje nas omiljenim kolacima i malim poklonima, i bezbroj puta u toku dana nas zagrli i poljubi.
Moja mama je uvek uz mene i podrzava me. Ona me cuva, uci, pomaze i bas uvek je tu za mene. Mama veruje u mene i nista joj nije nemoguce. Sija od srece i kaze da je ponosna kada sam dobar ili nesto dobro uradim. Kada sam tuzan, njene reci me uvek utese i nekako uvek uspe da me ohrabri i smiri. Svaka vece nezno me miluje po kosi sve dok ne zaspim, i ja osecam koliko me mama voli. Kada me nesto boli, njen dodir umanji bol. Dok mi tepa:”…ljubavi, duso, srecice…”, toplo mi je oko srca.

Sve sto ne znam i ne razumem pokusava da mi objasni. U maminim ocima sija moj lik i ogromna ljubav koju oseca za mene.
Zbog svega sto cini za mene, i sto je najbolja mama, ja je volim najvise na svetu.

Aleksandar Miljački

 

Moja mama

Moja mama se zove Maja.Uvak je tu za mene i uvek me podržava u svemu što radim. Iako puno radi, uvek pronađe malo vremena za mene.

Moja mama ima tamne oči i isto tako tamnu kosu. Voli da se oblači moderno. Voli da čta knjige, kao i ja. Moja mama radi mnogo različitih poslova. Od rada u zadimljenom do čišćenja tudjih stanova. Ne voli naprednu tehnologiju ,i baš se ne snalazi u tom tehno svetu. Ne nosi neku preteranu šminku, ali voli da nosi marame. Želi da uspem kao pianista i slikar i da završim nižu muzičku školu. Volimo slične stvari i veoma smo bliske. Računamo jedna na drugu i ja samo nju imam, tako da moramo biti zajedno.

 

Jovana Vesković ,3.b

 

MOJA MAMA

Najdraža osoba u mom životu je moja mama. Ona se zove Ksenija, ima trideset i sedam godina i radi u banci.

Ona ima smeđu kovrdžavu kosu, smeđe velike oči i najlepši osmeh. Mnogo voli da čita knjige i mene pokušava da nauči da ih zavolim. Ona puno radi, ali svaki svoj slobodan trenutak provodi sa mnom i mojom sestrom. Iako je ponekad umorna, uvek je spremna da nam pomogne oko domaćih zadataka. Veoma je vesela i društvena osoba. Dok sprema, kuva ili pegla uvek sluša glasnu muziku uz koju peva. Kada sam bolesna mama me pazi, a njen dodir je za mene najbolji lek. Ona će sve učiniti za mene i moju sestru kako bi bile sretne.

Drago mi je što je ona moja mama. Kada porastem volela bih da budem kao ona.

Glorija Horvacki  III a 

 

Objavljeno u Literarni radovi | Označeno sa | Ostavi komentar

Dan maternjeg jezika

U sredu, 21. februara je bio Dan maternjeg jezika. U školi Ivan Milutinović smo održali radionicu u kojoj su učenici naše škole opisivali svoju omiljenu knjigu. Radionicu je održala nastavnica Dalija Čović Benko. Na hamer papiru smo pisali lepe reči, nazive svojih omiljenih knjiga i njihovih pisaca. Radionica je bila zabavna i svidela se svim učenicima.

Milica Vasić 3.a

Objavljeno u Uncategorized, Zanimljivi časovi | Ostavi komentar

Klizanje

Učenici nižih razreda tokom zime u sklopu nastave fizičkog vaspitanja idu na časove klizanja. Na Gradski stadion odlaze sa svojim učiteljicama, a na klizalištu im časove drže treneri hokeja. Na početku rade vežbe zagrevanja oko četrdeset minuta i nakon toga mogu slobodno klizati deset minuta. Kada završe klizanje, skinu klizaljke i dobiju topao čaj. Čim se ugreju i srede utiske, krenu nazad u školu. Pošto na klizanje odlaze često, uspeli su savladati tehniku klizanja. Čak i oni učenici koji nisu znali klizati, polako su to naučili. Vežbe koje im  daje trener su i lake i teške, deci su zanimljive i svi se raduju odlascima na klizanje.

 

Bojana Grijak 4. b

 

 

Objavljeno u Nastava u prirodi, Zanimljivi časovi | Ostavi komentar

BRIŽNA SESTRA

BRIŽNA SESTRA

Brižna sestra je uvek tu,

kad mi je teško

i kad pođe po zlu.

 

Ona pazi o meni,

to mi mnogo

znači i vredi.

 

Zato, sestro draga,

volim te više

od bilo kojeg blaga.

 

Anđela Vojnić   IVb

sisters-day1-e1435216459160-808x382

Objavljeno u Literarni radovi | Ostavi komentar

Literarni kutak

TAŠKA ZA ŠKOLU SPREMNA

KNJIGE ZA ŠKOLU SPREMNE

ĐAK PRVAK U ŠKOLU KREĆE

MAMA I TATA MU NEDOSTAJATI NEĆE

Magdalena Suknović 1. c

Drawing at lesson

Drawing at lesson

Objavljeno u Literarni radovi | Ostavi komentar

Izlet prvih razreda

KELEBIJA –IZLET PRVIH RAZREDA

Prvi razredi su bili na izletu na Kelebiji.

U obilasku ergele kroz zabavu i igru saznali smo puno o istorijatu lipicanera, a obilazeći „stazu znanja“, pogledali smo kolekciju od preko 35 fijakera, karuca, čeza, saonica.

Nakon obilaska, vozili smo se fijakerima. Posle obilaska, uz iskusne instruktore, jahali smo mirne i poslušne konje ili poni konje u parku ergele.

Nakon toga, vodili su nas da vidimo kobile i ždrebad na pašnjaku.

Imali smo na raspolaganju drveno igralište : tobogane, žičaru, teren za odbojku i mali fudbal.

Kada smo se umorili, imali smo ukusan ručak.

Dan je prošao jako brzo. Vratili smo se kući umorni i puni utisaka.

 

Učenici prvih razreda

Objavljeno u Nastava u prirodi | Ostavi komentar

‚‚Бе” је најбољи

‚‚Бе” је најбољи

Други ‚‚бе” смо ми

И заувек ћемо остати.

Наш разред стварно добар је

јер ми смо други бе.

 

Наша учитељица је Милана.

Она тако драга је,

воли свој други бе

Стварно, стварно мила је.

Јакшић Сташа 2.б

DSCF4154 DSCF4157

Objavljeno u Literarni radovi | Ostavi komentar

Projektna nastava u 3.a razredu

Ova galerija sadrži 39 fotografija.

 Učenici 3.a su dobili zadatke da u grupama organizuju male eksperimente i tako drugim učenicima objasne osobine vode i vazduha. U školi su se dogovarali kod koga i kako će praviti eksperimente. Zatim su se dogovarali ko će koju ulogu … Nastavi čitati

Galerija | Ostavi komentar

TEMATSKI DAN PROLEĆNA SLIKOVNICA – RAD PO STANICAMA 1. a

Ova galerija sadrži 3 fotografije.

U utorak 5. IV su učenici 1. a imali tematski dan ,,PROLEĆNA SLIKOVNICA,,. Radili su po grupama, i to grupa za matematiku, grupa za srpski jezik i dve grupe za likovnu kulturu. Zadaci su bili zanimljivi i učenici su uživali … Nastavi čitati

Galerija | Ostavi komentar